Месец

Месец

Већи део пута провео сам на ивици да заспим. Кад сам бацио поглед на сат, били смо већ близу. Напољу, на облачном небу, месец надуван, сав наранџаст, помало је чудно треперио. Понадао сам се да потраје довољно дуго да стигнем кући.

Advertisements
Гласови

Гласови

Почело је пре неко вече. Касно сам легао и нисам могао да заспим. У мраку, сат је упорно откидао комадиће времена. Последњих неколико дана нису били нарочито хладни, па се нисам зачудио када сам зачуо нешто налик на тихи разговор. Read more

Крај

Крај

Пробудила ме је хладноћа. Знао сам да ће сат ускоро да провришти како је моменат да се устаје и крене на посао, али нисам желео да проверим колико је још остало до тада. Покрио сам се до носа, поспано се чудећи зашто је тако ледено у соби. Нисам хтео да отворим очи.

Read more
Уличне авети

Уличне авети

Звезде су се већ одавно повукле из моје улице, небо је празно и без душе. Расвета је умрла и само на супротном крају гори тек једна светиљка. Read more

У касне сате

У касне сате

Вратио сам се кући касно у ноћ, када је температура напољу почела осетно да пада. Умор ме је ломио већ дуже време, једва сам дочекао да се завучем у кревет. Мрак ме је ћутке прогутао. Read more

Бездно

Бездно

Пре неко вече, змај је одлетео у мрак да лови звезде. Обећао је да ће и мени једну донети. Још га нема. А облаци се гомилају и гомилају изнад крова, наједном храбри и пуни гнева. Од њихових муња све сенке почеле су да паниче и беже главом без обзира. Не знајући шта ћу друго, пустио сам их у себе. Бар је тама у мени без дна.

Време

Време

Сат је неуморно бројао дане, а они су се већ наслагали у месеце. Као и увек, само је ћутање одговарало. А снег је почео да веје, поново, све гушћи и крупнији. И белило је узело даљину, и више се није знало где је ивица празнине.