Ономад, кад су ме отели ванземаљци

Ономад, кад су ме отели ванземаљци

3

Руку на срце, они и не једу. Свакодневно се бесконтактно пуне у задњем делу летећег тањира, мада се некад то дешава и чешће. Индикатор на грудима би им пожутио, повукли би се назад, а када би се вратили очи би им малко јаче сјајиле и брже би и више причали. Иначе непрестано светлуцају очима, као да њима заправо говоре. Да не помињем да уста ни немају.

Read more
Ономад, кад су ме отели ванземаљци

Ономад, кад су ме отели ванземаљци

1

Као и свако јутро… Додуше, тешко да би се могло рећи да постоји јутро, бар не у правом смислу речи, не онакво на какво сам навикао и доживљавао читав живот. Јутро подразумева дан, а ни дана није било. Не правог. Али ја сам био упоран да задржим старе навике и нисам никако хтео да прихватим оно што је Један исто тако упорно понављао.

Можда би требало да кажем – као и сваког циклуса…

Read more
У потрази за словима

У потрази за словима

део једанаести

Прошло је месец и по дана, а мој посао словоградње™ наоко није много узнапредовао. Још ономад сам имао скоро све завршено. Додуше, биле су потребне ситне корекције глифова, а мислим да сам сад углавном завршио и са кернингом. Вероватно ће се испоставити да нисам у праву и да ће у том сегменту бити неопходно још дотеривања.

Read more
Рођендан

Рођендан

Прошла је још једна година и моја кућа је још мало порасла. Можда и не тако мало, али ја сам ту сваки дан, па промене можда и не примећујем.

Read more

У мраку другачије ноћи

У мраку другачије ноћи

Део 3

Нисам се трудио да разумем, нисам стао да се запитам. Спустио сам се низ широке степенице од шарено офарбаног дрвета. Врата су се затворила изнад мене уз тежак уздах.

Мислио сам да ћу сигурно завршити у каквом лавиринту, упркос уверавању оне вештице одгоре. А затекао сам се у простом ходнику једва пар метара дугом, осветљеном слабашном плафоњером и са празним рамовима за слике посвуда по зидовима. Испред су била врата, обична, са дезеном храста, зеленкаста у тој полутами.

Read more
У мраку другачије ноћи

У мраку другачије ноћи

Део 2

Кад смо дошли до ћошка, скренули смо супротно од центра. Нисам често ишао том улицом, али сада свакако нисмо ходали њом. Куће су се ређале збијене једна уз другу, зидова нахерених на све стране, неке од шарених цигала, неке од дрвета, а неке као да су израсле право из земље. Прозори су сакривали светла која су пулсирала као жива, а уличне лампе су се савиле све до тла и грејале стазу од камена. Изнад нас, обриси кровова губили су се у гомили оштрих ивица гушћих од неба. Из неколико оџака дизао се бео, баш бео дим. И није било звука сем мојих корака.

Read more
У мраку другачије ноћи

У мраку другачије ноћи

Део 1

У сну сам знао да сам будан. Било је то оно чудно осећање да знам да сањам, да је све то тако нестварно и неостварљиво, толико померено од стварности да је заправо вероватно смешно. Знао сам да сањам, али нисам желео да се пробудим. Био сам негде на нејасној граници између два света, свестан да полако клизим ка буђењу, и борио сам се свим снагама да останем у сну, борио сам се да се не пробудим.

Read more
А на тавану – море

А на тавану – море

Не идем често на таван. Сада на њему скоро нема ничега – неколико празних стаклених бокала у корпицама од прућа, пар великих вангли, стари инкубатор за јаја и неколико кутија неискоришћеног ламината. До пре пар година био је пун свега и свачега, али се испоставило да су то углавном непотребне ствари које су се гомилале од како памтим, па су завршиле на отпаду.

Read more